Dobrovoljni davalac krvi

Šta obuhvata transfuziologija?

Transfuziologija, odnosno transfuzijska medicina, obuhvata sve delatnosti od informisanja stanovništva o potrebama bolesnika za krvlju, komponentama i derivatima krvi, motivisanja stanovništva da daruju krv, kliničke i laboratorijske selekcije davalaca, pripreme, testiranja, čuvanje i distribuciju krvnih komponenata i izvođenje potrebnih laboratorijskih analiza za bezbednu transfuziju krvi.

Od početka 17 veka postoji neprekidna težnja i pokušaji da se bolesnici leče transfuzijama krvi. Tek početkom 20.veka stvoreni su uslovi za uspešnu i sigurnu primenu transfuzije.

Naučnu osnovu za primenu transfuzije krvi dalo je nekoliko izuzetno značajnih otkrića u dvadesetom veku:

• otkriće krvnih grupa u ABO sistemu (Landštajner 1900)
• otkriće antikoagulansa citrata- Hustin 1914- što je omogućilo konzervisanje krvi
• otkriće krvnih grupa Rezus sistema (Levin i Stetson 1939)
• uvođenje anti-human globulina- Coombs-ovog testa ( Coombs,Mourant i Race 1945).

Kontinuirano, blagovremeno i efikasno snabdevanje zdravstvenih ustanova i bolesnika bezbednom krvlju i krvnim produktima (komponentama i derivatima) predstavlja veoma važan preduslov za funkcionisanje zdravstvenog sistema svake zemlje. To znači da je broj davalaca krvi (DK) od opšteg društvenog značaja, a obezbeđenje dovoljne količine krvi i lekova dobijenih iz krvi za svaku zemlju predstavljaju njeno nacionalno bogatsvo.

Potrebe za krvlju i krvnim produktima

Potrebe za krvlju i krvnim produktima jedne zemlje zavise od broja stanovnika, broja bolničkih kreveta i vrsta medicinskih usluga koje se primenjuju u toj sredini. Plan potreba se donosi na osnovu uvida u godišnju potrošnju krvi u proteklom periodu.

U našoj zemlji potrebno je da bude 40 DK na 1000 stanovnika (4%), a taj procenat se godinama kreće oko 3%.