• Ostala najčešće postavljana pitanja

    Vaša lokacija:  Naslovna strana   /   Dobrovoljno davanje krvi   /   Vodič za davaoce krvi   /   Ostala najčešće postavljana pitanja

    Da li davanje krvi stvara naviku? NE

    Ne stvara se navika u smislu zavisnosti. Osećaj zadovoljstva zbog pripadnosti i korisnosti društvu, čini da se formira populacija redovnih DDK.

    Da li se davanjem krvi može dobiti neka zarazna bolest? NE

    Pribor za uzimanje krvi je sterilan i za jednokratnu upotrebu.

    Da li je davanje krvi bolno? NE

    Sam ubod igle se oseti, ali se ne može proglasiti bolom. Samo davanje krvi koje traje 5-10 minuta nije bolno.

    Za koje vreme se nadoknadi darovana krv i šta se dešava u organizmu posle davanja krvi?

    Organizam vrlo brzo nadoknadi izgubljenu količinu krvi. Za 48 sati se nadoknadi plazma, leukociti za par sati u toku dana, za 3-5 dana trombociti, za 4 nedelje eritrociti, a za oko 8 nedelja i sadržaj gvožđa u eritrocitima

    Nivo hemoglobin se smanji za oko 10g/L. Sa adekvatnom ishranom, vrednost hemoglobina se vrati na pređašnju vrednost za oko 8 nedelja.

    Da li se mogu javiti neželjene reakcije u toku davanja krvi? Retko i nusu za brigu

    Davanje krvi je apsolutno bezbedno za davaoca jer svaka zdrava osoba ima rezervu krvi koja nije neophodna za normalno funkcionisanje organizma i obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Količina darovane jedinice krvi predstavlja samo deo rezerve krvi (oko 10%) koja ne može da ugrozi zdravlje niti umanji sposobnost za normalne životne aktivnosti davaoca.

    Veoma retko se mogu javiti neželjene reakcije od kojih je vredno pomenuti pojavu modrica ili osećaj slabosti.

    Modrice

    Iako se nadamo da nijedan davalac neće imati posledice nakon davanja krvi, povremeno se dogodi da se na pregibu lakta pojavi modrica. Modrica može da deluje dramatično, što neke davaoce može da uznemiri, pogotovo ako se pojavi nakon napuštanja službe za transfuziju krvi ili sledećeg dana. Modrice mogu da izgledaju veoma ružno, ali su obično bezopasne i vremenom prođu same od sebe.

    Šta su modrice?

    Modrice su posledica krvarenja ispod kože. Na primer, jak udarac koji ne ošteti kožu može da ošteti nežne krvne sudove koji se nalaze odmah ispod nje. Oštećeni krvni sudovi tada mogu da propuštaju male količine krvi koja se sakuplja oko krvnog suda kao modrica. Vremenom, poznata plavoljubičasta boja pređe u zelenu, zatim u žutu, onda bledi i nestane. Ovo može da traje i do tri nedelje ako je modrica velika.

    Zašto to može da se dogodi nakon davanja krvi?

    Kada se igla izvadi iz ruke, krvarenje potraje sve dok se rupica u veni ne zatvori. Da bi se sprečilo nastajanje modrice, potrebno je da se primeni pritisak na mesto uboda igle. Ovo bi trebalo da potraje sve dok ne nestanu znaci krvarenja. Izostavljanje pritiska na mesto uboda igle je najčešći uzorak pojave modrica.

    Kao drugo, kada igla uđe u venu, može da se dogodi da se ošteti i suprotni zid vene. Time se stvori rupica kroz koju krv može da procuri. To se ne vidi uvek za vreme davanja, već se pojavi nakon nekog vremena.

    Kao treće, postoje sitni, nežni krvni sudovi koji prolaze neposredno ispod kože, kao i veće vene iz kojih se uzima krv. Kada igla uđe u ruku, može da se dogodi da se povredi jedan od ovih sitnih krvnih sudova i tada nastaje krvarenje. Tako nešto nemoguće je predvideti, jer se takvi krvni sudovi ne vide.

    Šta može da se uradi?

    Osnovni i najvažniji način sprečavanja pojave modrica je primena pritiska na mesto uboda igle sve dok krvarenje ne prestane. Da bi ostalo čisto, to mesto se zaštićuje zavojem koji ne treba da se uklanja bar 2 sata.

    Ako su rukavi na odeći tesni, zamolićmo vas da skinete taj odevni predmet. Tesan rukav može da ima efekat poveske i da izazove zastoj krvi u veni, povećavajući mogućnost pojave modrice.

    Ako se modrica pojavi za vreme davanja, prekinućemo davanje da bismo sprečili da se modrica pogorša.

    Šta vi možete da uradite?

    Modrice mogu da budu bolne. Trebalo bi da izbegavate podizanje tereta, jer to može da pojača bol u ruci. Međutim, lagani pokreti mogu da budu korisni. Primena haldnog obloga na mesto uboda može da odagna nelagodu ili bol.

    Ako se javi:

    • Jak bol na mestu uboda igle
    • Utrnulost ili žmarci u ruci, šaci, prstima
    • Otok i/ili crvenilo na ruci potražite pomoć u lokalnoj službi za transfuziju krvi ili u najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

    Osećaj slabosti?

    Mali broj davalaca oseti slabost nakon davanja krvi. Pri davanju krvi uzima se od 8 do 10 odsto ukupne zapremine krvi.

    Organizam većine ljudi se brzo prilagodi na ovaj gubitak. Neki pojedinci sporije se prilagođavaju, što za posledicu ima osećaj slabosti. Nadamo se da će ove informacije pomoći da bolje razumete ovu pojavu.

    Na osećaj slabosti pri davanju krvi utiče više faktora:

    Osobe koje puše imju veći rizik da osete slabost nakon davanja krvi zbog dejstva nikotina.

    Osobe koji uzimaju alkohol nekoliko sati pre ili posle davanja krvi imaju veći rizik da osete slabost zbog toga što alkohol širi krvne sudove. To prouzrokuje manji dotok krvi u mozak, praćen vrtoglavicom i slabošću.

    Boravak u pregrejanoj prostoriji takođe izaziva širenje krvnih sudova sa sličnim efektima kao dejstvo alkohola.

    Užurbanost ili naporne vežbe mogu takođe da pruzrokuju manji dotok krvi u mozak.

    Izostavljanje obroka i uzimanje nedovoljne količine tečnosti usporava oporavak nakon davanja krvi.

    Dugotrajno stajanje može da doveđe do nakupljanja krvi u nogama, što umanjuje količinu krvi koju dobija mozak.

    Ako ste u žurbi, preskačete obroke ili imate iskljčivo tečni obrok, puštite, pijete ili ste pregrejani, može da osetite slabost i nekoliko sati nakon davanja krvi.

    Ako osetite slabost treba:

    • Nekome da se obratite – osobi koja je u blizini ili zaposlenima na odeljenju za trasnfuziju
    • Da legnete ili sednete i stavite glavu među kolene dok taj loš osećaj ne prođe. Nakon toga polako ustanite.
    • Ako vam ponovo bude loše, lezite.

    Osećaj slabosti može da se dogodi bilo kome. Međutim, ovaj osećaj može da se izbegnete praćenjem naših saveta.

    VAŽNO:

    • Poslušajte savet o ponašanju pre dolaska na davanje krvi i dođite odmorni i lagano doručkujte
    • Poslušajte savet o ponašaanju i nakon davanja krvi:
    • Uzmite naš obrok zahvalnosti
    • Uzmite dovoljno tečnosti
    • Izbegnite žurbu, pušenje, alkohol, dugotrajno stajanje, pregrejane prostorije ili naporne vežbe nekolko sati nakon davanja krvi.

     

    Ovo su osnovna uputstva kojima možete da umanjite rizik od pojave osećaja slabosti.

    Ako neki od navedenih problema potraje, javite se lokalnoj službi za transfuziju krvi ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

    Pročitajte ove podatke o osećanju slabosti, kako nastaje šta Vam se tad dešava i šta da preduzmete u vezi s tim.

    Da li je davanje krvi korisno? DA

    1. Davanje krvi je korisno sem za bolesnike, koji primaju transfuziju krvi i za davaoce krvi jer daje osećaj zadovoljstva da je spasen ili poboljšali kvalitet života najmanje jednoj osobi, a najčešće bar 3 i više, jer se iz date jedinice krvi pripreme (odvoje) i eritrociti, plazma i trombociti koji se kao takvi mogu primeniti onima kojima su potrebni.
    2. Lekarskim pregledom se proverava zdravlje kao i orijentaciona krvna slika
    3. Kostna srž se stimuliše da proizvodi nove, mlade krvne ćelije. 
    4. Poboljšava se cirkulacija i smanjuje rizik od infarkta miokarda kod muškaraca koji daju krv 2-3 puta godišnje kao i kod žena u menopauzi