• Најчешћа питања о примању крви

    Ваша локацијаИнститут за ... / Пацијенти /
    Примаоци Примаоци

     

     

     

     

     

    Зашто је некоме потребна трансфузија?

    Трансфузија крви је најчешће потребна болесницима који су:

    • изгубили одређену количину сопствене крви током операције;

    • изгубили одређену количину сопствене крви услед повреде или болести;

    • оболели од анемије (недовољног броја црвених крвних зрнаца). Ако сте током операције или услед повреде изгубили мању количину крви, тај губитак доктори могу да надокнаде лековитим течностима које ће вам дати током или одмах после операције, или повреде. У наредним недељама организам ће произвести сам нову количину крви и тако надокнадити изгубљену. Ако сте, међутим, остали без веће количине крви, лековиите течности неће бити у стању да спрече могућа оштећења важних органа . Зато ће доктори за надокнаду ваше изгубљене крви морати да употребе крв добровољних давалаца.

    Треба знати да неке медицинске интервенције или операције не могу бити безбедно изведене без употребе крви.

    Уколико у вашој крви нема довољно црвених крвних зрнаца која преносе кисеоник, можете се осећати малаксало и имати проблема са дисањем. Примена трансфузије крви је, у овим случајевима, веома ефикасан начин лечења који може брзо да уклони тегобе. Када лечење није хитно, употреба одређених лекова и витамина може бити довољна. Ваш доктор ће вам препоручити трансфузију крви само онда када је она заиста неопходна.

    Како се крв примењује?

    • Кроз вену, обично у лакатном прегибу или на надланици, путем игле и система пластичних цеви који су повезани са кесом крви;
    • Давање једне кесе крви (јединица крви) обично траје око два, а најдуже 4 сата. Уколико је потребно, процедура трансфузије може трајати и краће, регулацијом протока крви кроз иглу.

    Да ли је безбедно примити трансфузију крви?

    У нашој земљи се предузимају многе мере које имају за циљ да осигурају безбедност болесника који примају туђу крв. Неке од њих су:

    • крв се узима само од оних особа које је нуде добровољно, не тражећи за то новац.
    • пре давања крви сви даваоци се подвргавају лекарском прегледу и попуњавају детаљни упитник о свом здравственом стању. На овај начин се спречава већ и сама могућност узимања крви од особа које би евентуално могле да пренесу неку заразну болест.
    • свака појединачна кеса узете крви се тестира на присуство одређених проузроковача болести, вируса и бактерија. Уколико тестови покажу да постоји ризик од преношења болести кеса са крвљу се уништава, а давалац обавештава о томе;
    • лабораторијски тестови који служе за испитивање крви се редовно унапређују како би били у складу са савременим достигнућима у медицини.


    Захваљујући свим овим мерама сматрамо да је крв данас сигурнија него икад раније.

    Ипак, људи су данас свесни чињенице да многи вируси, као што су изазивачи жутице (хепатитис типа Б и Ц), или СИДЕ, могу бити, мада врло ретко, пренети путем крви.

    Шанса за добијање ХИВ инфекције путем крви се у развијенијим земљама процењује на мање од једног случаја у 2.000.000 трансфузија што је занемарљив ризик који одговара ризику да вас удари гром. Ризик од добијања жутице путем крви се процењује на приближно један случај у 30.000 до 100.000 трансфузија.

    Ризик који трансфузија носи са собом мора увек да се упореди са ризиком који постоји ако се крв не примени онда када је неопходна.

    Да ли се може десити да ми туђа крв не одговара?

    Већина људи нема никакве посебне тегобе приликом трансфузије. Понеко, може да осети лаку грозницу, дрхтавицу или да добије црвенило по кожи. Оваква реакција не значи да је крв неисправна (загађена) већ да организам тог примаоца има способност да препозна неке стране елементе у туђој крви. Ти страни елементи могу бити бела крвна зрнца или састојци плазме. Овакве реакције, које зовемо имуним и алергијским, су најчешће благе и лако се лече.

    Потребно је знати да црвена крвна зрнца сваког од нас носе мноштво (преко 100) различитих крвних група које нас чине посебним и разликују од осталих људи. Да би пронашли крв која се у потпуности подудара са нашом било би потребно испитивати све крвне групе, што је немогуће. За трансфузију се, зато, бира крв даваоца која се слаже са нашом само у две најважније крвне групе. Подударност тј. подношљивост крви која је изабрана за трансфузију се потом додатно проверава посебним тестовима. Ради извођења ових тестова потребно је да вам се пре трансфузије узме један мали узорак крви и пошаље у лабораторију за трансфузију. Неколико месеци после трансфузије, невелики проценат људи (око 8-10%), може да развије неподношљивост према неким крвним групама. Ова неподношљивост се огледа у стварању одбрамбених материја у крви које називамо антителима. Створена антитела не угрожавају здравље и не узрокују било какве здравствене тегобе. Она имају значај само за неке будуће трансфузије.

    Трансфузија крви може, мада изузетно ретко, да проузрокује извесне здравствене тегобе које спадају у тешке, нежељене реакције. Надлежно болничко особље је, међутим, обучено за лечење ових реакција.

    Медицинска сестра која вас надгледа током трансфузије има обавезу да прати њен ток и да вас пита како се осећате.

    Могу ли да пре операције дам крв сам за себе?

    Трансфузија сопствене крви се назива аутологна трансфузија и она је могућа само у извесним, нарочитим околностима.

    Постоје два вида аутологне трансфузије:

    • трансфузија сопствене крви коју је болесник дао пре операције и
    • трансфузија сопствене крви која је прикупљена из оперативног поља током хируршке операције.

    У одабраним случајевима болесник може да да две или три јединице сопствене крви, три до четири недеље пре операције. Ова крв се, до операције, чува у фрижидерима службе за трансфузију, а најдуже 5 недеља. У том временском интервалу пожељно је узимати таблете гвожђа, јер је гвожђе главни градивни материјал за нова црвена крвна зрнца. За овај вид аутологне трансфузије потребно је да болесник буде у одговарајућем здравственом стању и да се припрема за одређени тип операције.
    Услов за други вид аутологне трансфузије је постојање одговарајуће опреме у болници и одговарајући хируршки захват.
    О могућностима извођења неке од наведених процедура треба да се информишете код свог доктора.

    Шта могу да учиним да за себе, моје пријатеље, породицу и све чланове друштва буде увек довољно безбедне крви?

    Веома је важно да што више здравих људи добровољно дарује своју крв. Једино је то гаранција да ће крв бити безбедна и да ће је бити у довољним количинама за све болеснике. У нашој земљи се захваљујући хуманим људима - добровољним даваоцима крви сваке године спаси хиљаде живота.

    Могу ли и како да смањим сопствену потребу за трансфузијом туђе крви?

    Добра крвна слика, пре операције, обично обезбеђује мању потребу за трансфузијом. Саветујте се са вашим доктором о узимању таблета гвожђа током пар недеља, док чекате на неку операцију. Ово је посебно важно ако сте раније патили од недостатка гвожђа. Ако пак примате лекове против згрушавања крви или аспирин, проверите код вашег доктора да ли треба или не да прекинете са њиховим узимањем пре операције. Престанак узимања ових лекова може да смањи количину крви коју бисте изгубили током операције, али ову одлуку може да донесе само ваш доктор.

    Шта ако ја имам и друге бриге које су везане за трансфузију крви?

    Није необично да се плашите игле, или имате преосетљивост и при самом погледу на крв. Можда имате и неко лоше искуство у прошлости. Све ово можете слободно рећи надлежном доктору или сестри. Они вам могу помоћи да пребродите те страхове.

    Где могу да добијем још информација ако су ми потребне?

    Ако вам је потребно још информација обратите се сестри или доктору на болничком одељењу на коме сте смештени.