Uputstvo za davaoce krvi/komponenata

 

 

Da bi se izbegla dezinformisanost DK, transfuziološka služba treba da kontinuirano daje, jasne, kratke informacije o potrebi za krvlju i sigurnosti davanja krvi.

 

 

a)      Ne dajte krv ako se ne osećate dobro (uključujući simptome prehlade)

b)      Inkubacioni period za grip je oko 7 dana, a simptomi su slični većini respiratornih infekcija sa povišenom temperaturom, kašljem, zapušenim nosem, a ponekad mučninom i povraćanjem.

c)      Obavestite odmah transfuziološku službu ako dobijete grip posle davanja krvi, tj. ako se razbolite u prvih 48 sati posle davanja krvi

d)      Posle preležanog gripa i oporavka od nekoliko nedelja (1-4, u zavisnosti od težine kliničke slike) javite se da date krv (ako niste davali krv prethodna 2-3 meseca)

e)      Davaoci krvi koji su se oporavili posle preležanog gripa su sa najmanjim rizikom za prenošenje gripa transfuzijom.

f)        Pri dolasku na mesto za davanje krvi držite rastojanje jedan od drugog od  

      oko 2 metra, dezinfikujte ruke, nosite maske, skidajte odela pre ulaska na 

      mesto kolekta, održavajte adekvatnu higijenu.

 

Davaocima krvi se preporučuje vakcinacija.

 

Rizik od prenošenja virusa gripa putem transfuzije krvi je ekstremno nizak i nema većeg rizika nego prenošenje ovog virusa kapljičnom infekcijom.

 

 

 

 

Sezonski grip je respiratorna zarazna bolest izazvana humanim virusom influence (A i B) i javlja se u epidemijama.

Grip predstavlja značajno opterećenje društva u pogledu troškova zdravstvene zaštite i izgubljene produktivnosti.

Zaraznost je najveća odmah po nastanku simptoma i najčešće traje do 5 dana (kod dece do 7).

 

 

-         Povišena temperatura (iznad 38°C)

-         Bolovi u mišićima

-         Kašalj

-         Nos koji curi ili je zapušen

-         Ponekad sa mučninom i povraćanjem

 

 

Grip se najefikasnije širi sa osobe na osobu direktnim kontaktom- putem kapljica prilikom kašlja i kijanja zaražene osobe.

Prenosi se i indirektno, preko ruku ili kada se kapljice iz sekreta nosa i grla nađu na predmetima koje svakodnevno koristimo.

 

Naglo širenje gripa tokom jeseni i zime predstavlja sezonsku epidemiju gripa. Smatra se da zbog visoke zaraznosti svake godine 5-15% svetske populacije oboli od gripa.

U toku pandemije zaraznost, broj obolelih i smrtnost su znatno veći, a sezonsko javljanje nije jasno ispoljeno.

 

 

-         Redovno perite ruke tekućom vodom i sapunom

-         Pokrijte usta i nos maramicom kada kijate i kašljete

-         Odmah bacite upotrebljenu maramicu u kantu za otpatke

-         Ukoliko nemate maramicu pokrijte usta i nos nadlakticom, a ako kinete u dlan odmah operite ruke

-         Izbegavajte rukovanje, grljenje i ljubljenje ako kijate i kašljete

-         Ostanite kod kuće kada ste bolesni i pozovite lekara

 

 

  

 

 

PREPORUKE SZO procenjuje da bi u naredne dve godine od novog gripa u svetu moglo da oboli oko dve milijarde ljudi, što je skoro trećina svetske populacije.

Koliko zaista treba brinuti i kako se spremiti?

Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti i Sekretarijat za zdravstvo grada Njujorka su, kako prenosi AP, sačinili 10 preporuka koje bi bilo dobro imati na umu:

1.       Nema razloga za paniku. Za sada, novi grip se nije pokazao opasnijim od običnog sezonskog gripa. Smrtnost od novog gripa proteklih meseci bila je niža nego kod sezonskog, a ni virus nije znatnije mutirao.
Stručnjake, doduše, brine što novi grip na severnoj polulopti nije spontano iščezao tokom leta, a sada sa pažnjom prate situaciju na južnoj polulopti gde sezona gripa polako jenjava.

2.       Kod nekih osoba bolest može imati teži tok, posebno kod dece mlađe od dve godine, trudnica i obolelih od hroničnih bolesti kao što su astma, dijabetes i srčane bolesti. Sezonski grip uglavnom pogađa starije osobe, dok su adolescenti i mlađi odrasli podložniji obolevanju od novog gripa.

3.       Novi grip se, kao i sezonski, prenosi kapljičnim putem. Kao veoma efikasan i jeftin način prevencije preporučuje se često i dugotrajno pranje ruku toplom vodom i sapunom i korišćenje sredstava za dezinfekciju ruku na bazi alkohola. Bilo bi dobro izbegavati i dodirivanje rukama očiju, nosa i usta.

4.       Deca starija od šest meseci, mladi do 24 godine, trudnice i zdravstveni radnici trebalo bi da se vakcinišu. Vakcinu bi trebalo da prime i roditelji i dečji vaspitači i osobe sa hroničnim bolestima.

5.       Očekuje se da će se vakcine pojaviti u oktobru, a blagovremena vakcinacija se savetuje svim osobama koje pripadaju nekoj od posebno osetljivih grupa. Osobama starijim od 50 godina savetuje se da prime i vakcinu protiv sezonskog gripa.

6.       Potrebno je nešto više od mesec dana da se razvije otpornost na novi virus. Smatra se da je puna zaštita obezbeđena nedelju do dve dana nakon druge doze vakcine koja se prima tri nedelje posle prve doze.

7.       Vakcine protiv novog gripa se ispituju. Zdravstvene vlasti smatraju da su vakcine bezbedne i efikasne ali ih, radi veće sigurnosti, još ispituju i vlasti i proizvođači.

8.       Posebna obazrivost se preporučuje osobama koje još nisu primile drugu dozu vakcine, a u njihovom okruženju se pojavi veliki broj obolelih. Njima se savetuje da izbegavaju javna mesta, smanje kontakte sa drugim ljudima i što češće peru ruke.

9.       Šta da čine oni koji su se i pored mera predostrožnosti razboleli? Većini ljudi je dovoljno da ostanu kod kuće i miruju i to najmanje 24 sata od kako se pojavi visoka temperatura. Kao i kod sezonskog gripa, savetuje se uzimanje više tečnosti i lekova protiv bolova i za snižavanje temperature. Trudnice i oboleli od hroničnih bolesti treba ipak odmah da se jave lekaru. Osobe kod kojih se pojave teži simptomi, teškoće pri disanju, bol u grudima, temperatura koja se ne snižava ili produženo povraćanje, treba da pozovu Hitnu pomoć ili odu u Urgentni centar. Roditeljima obolele dece se izričito savetuje da im ne daju lekove na svoju ruku, već da se posavetuju s lekarom.

10.   Novi grip se ne može dobiti pripremajući ili jedući svinjsko ili živinsko meso.I obavezno, s vremena na vreme, ponovo pogledati preporuku broj jedan: "Nema razloga za paniku".